drop of magic rain

Jovan Ducic

Jablanovi 
 
 
Zašto noćas tako šume jablanovi, 
Tako strašno, čudno? Zašto tako šume? 
Žuti mesec sporo zalazi za hume, 
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi. 
U toj mrtvoj noći pali su na vodu, 
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku. 
Jablanovi samo visoko u zraku 
Šume, šume, cudno, i drhću u svodu. 
Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim 
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni, 
Leži moja senka. Ja se noćas bojim, 
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni. 

 
 Moja ljubav 

 
 
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom, 
Kao tamna gora studenom tišinom; 
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom; 
Kao večni pokret nevidljivim dobom. 
 
I tako beskrajna, i silna, i kobna, 
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta? 
Ali tvoga daha prepuno je svašta, 
Svugde si prisutna, svemu istodobna. 
 
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom, 
Rađaš se u meni kao sunce noći, 
I u mome telu drhtiš u samoći, 
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom. 
 
Na tvom tamnom moru lepote i kobi, 
Celo moje biće to je trepet sene; 
O ljubljena ženo silnija od mene - 
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi. 
 
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene, 
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te 
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate 
Od tebe su moje oči zasenjene. 

 Podne 

 
 
Nad ostrvom punim cempresa i bora, 
Mlado, krupno sunce prži, puno plama; 
I trepti nad šumom i nad obalama 
Slan i modar miris proletnjega mora. 
Ljubicaste gore, granitne, do svoda, 
Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, 
Površina šušti i celiva stene; 
Svod se svetli topal, staklen, iznad voda. 
Prah suncani trepti nad ispranim peskom, 
I srebrni galeb ponekad se vidi, 
Svetluca nad vodom. I mirisu hridi 
Mirisom od riba i modrijem vreskom. 
Sve je tako tiho. I u mojoj duši 
Produženo vidim ovo mirno more: 
Šume oleandra, ljubicaste gore, 
I bled obzor što se proteže i puši. 
Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne 
Obale i vrti; i svetli i pali 
Mlado, krupno sunce; i ne šušte vali,- 
Galeb jos svetluca. Mir. Svuda je podne. 
Pored vode 
Put mesecev srebrn niz more se vidi, 
Leži beskonacan vrh zaspalih vala. 
Mir. Zadnji je talas došao do hridi, 
Zapljusno setno i umro kraj žala. 
Noc miriše tužno cempresovom smolom. 
Nebo pepeljasto. I kopno i voda 
Ko da nocas dišu nekim cudnom bolom, 
Tiha tuga veje sa dalekog svoda... 
Sto srca nocas kucaju u meni, 
I celo mi bice budi se i diže 
Casom nekoj zvezdi, a cas kakvoj ženi. 
Sve kipi u meni, ko plima kad stiže: 
Kao sad da postah Dokle zvezde brode 
Jedne bezimene noci, pored vode. 

Good [Odgovori]

splendid article. very interesting to examine. i clearly love to read such a pleasing article due to the fact it's far very informative and useful for me. thanks for properly sharing.
SEO Training Lahore